Стечај и ликвидација
Примери из судске праксе
СТЕЧАЈ И ЛИКВИДАЦИЈА
3. Измене усвојеног плана реорганизације
(чл. 138. ЗСП)
Усвојени план реорганизације може се мењати само под истим условима и на исти начин на који је донет, а не одлуком стечајног судије.
Из образложења
… У конкретном случају је неспорно да стечајни дужник у оквиру рока за реализацију Плана реорганизације није поступио по одредбама истог, да је рок за спровођење Плана реорганизације од 8 месеци истекао 14.8.2006. године. Сходно изнетом, првостепени суд је правилно применио одредбу чл. 138. ст. 2. тач. 3. Закона о стечајном поступку, када је одлучио да се поступак реорганизације стечајног дужника обустави, а стечајни поступак настави банкротством стечајног дужника.
Неосновани су жалбени наводи да је у конкретном случају првостепени суд био дужан да удовољи предлогу одбора поверилаца и дужнику одреди допунски рок за реализацију Плана реорганизације, те да није био овлашћен да поступак реорганизације обустави без постојања конкретног предлога за обуставу истог. Чланом 132. Закона о стечајном поступку, прописан је начин гласања о предложеном нацрту плана реорганизације и усвајања плана реорганизације, те је истим одређено да се план реорганизације сматра усвојеним, ако га на прописани начин прихвата све класе поверилаца и уколико је то у складу са одредбама закона. У ставу 12. чл. 132. Закона о стечајном поступку, прописано је да се усвојени план реорганизације може мењати под истим условима и на исти начин на који је и донет. Из наведене одредбе произлази да је улога суда, односно стечајног судије у поступку усвајања плана реорганизације да се стара о законитости усвојеног плана, те да се усвојени план реорганизације ни на који начин не може мењати одлуком стечајног судије, нити се његовим одлукама на било који начин могу дерогирати предвиђене мере у реализацији тог плана, односно мењати воља поверилаца исказана кроз усвојени план.
Тачни су жалбени наводи да у смислу чл. 138 Закона о стечајном поступку, стечајни суд може предузети више различитих мера, у ситуацији када стечајни дужник не поступа по одредбама усвојеног плана реорганизације. Ове мере су по својој садржини суштински различите, па из врсте појединих мера произлази да се неке од њих могу предузимати само у току трајања периода предвиђеног за реализацију плана, а не и након тога. Тачан је стога закључак првостепеног суда да исти није био овлашћен да након истека рока за спровођење програма реорганизације, даље налаже стечајном дужнику да поступи по усвојеном Плану у накнадно остављеном продуженом року. Ово стога, што би на описани начин стечајни судија изменио одредбе већ усвојеног Плана реорганизације у једном од суштинских елемената, а то је рок трајања истог. Стога је правилан закључак првостепеног суда да се мере из чл. 138. ст. 2. тач. 1. и 2. Закона о стечајном поступку, могу предузети само током трајања, односно у оквиру рока за реализацију Плана реорганизације, а не и након истека тог рока, јер би се у противном суштински мењао усвојени План реорганизације.
(Из решења Вишег трговинског суда Пвж. 794/06 од 18.9.2006. године)
7. Извештај стечајног управника о извршењу плана реорганизације и закључење стечајног поступка
(чл. 137. ЗСП)
Извршење плана реорганизације стечајно веће утврђује искључиво на основу извештаја стечајног управника и једино на основу таквог извештаја може се донети одлука о закључењу стечајног поступка.
Из образложења
Жалбени навод да је извештај о извршеном плану реорганизације, а у својству члана УО, поднело лице које на то није било овлашћено, такође нема утицаја јер се одлука о закључењу стечаја услед извршења плана реорганизације у потпуности, доноси на основу извештаја стечајног управника и стечајног судије, а не органа управе стечајног дужника у реорганизацији. У том смислу у списима постоји прецизан изврштај стечајног управника о потпуном извршењу плана реорганизације, тај извештај је потврђен од стране стечајног судије на рочишту 17.03.2006. године, те пошто није било приговора на исти извештај, правилна је одлука стечајног већа да извештај прихвати као тачан. Штавише, истом рочишту је присуствовао и сам жалилац у својству овлашћеног лица стечајног дужника и изричито изјавио да нема примедби на извештај стечајног управника. Питање овлашћења лица које је именовано у извештају поднетом у име органа упрвљања стечајног дужника о реализацији плана реорганизације нема никаквог утицаја на одлуку стечајног већа о закључењу стечајног поступка јер се та одлука на основу таквог извештаја и не доноси.
(Из решења Вишег трговинског суда Пвж. 473/06 од 15.6.2006. године)
3. Благовременост пријаве потраживања према Закону о стечајном поступку
Према Закону о стечајном поступку испитују се и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања и то на испитном рочишту или на допунском испитном рочишту које одређује стечајно веће на трошак повериоца под условима из члана 95. Закона.
Из образложења
Из стања у списима предмета произлази да је првостепени суд на основу одредбе члана 90. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији одбацио пријаву потраживања С. М. јер је иста поднета након истека рока од 60 дана од дана објављивања Огласа о отварању поступка стечаја којим су позвани сви повериоци да стечјаном већу пријаве своја потраживања у законском року од 60 дана од дана објављивања огласа.
Према члану 56. став 2. Закона о стечајном поступку рок за пријаве потраживања не може бити дужи од 60 дана од дана објављивања огласа о покретању стечајног поступка.
Одредбом члана 93. прописано је да се коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава на испитном рочишту, које се одржава у року који није краћи од 45 ни дужи од 60 дана од истека рока за пријаву потраживања.
Према одредби члана 95. Закона о стечајном поступку на испитном рочишту испитују се и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања, ако су пријаве поднете суду и стечајном управнику пре одржавања испитног рочишта или непосредно на рочишту. Ако стечајни управник или неки од поверилаца стави приговор, тражећи да се накнадно пријављено потраживање не испитује на испитном рочишту, или ако потраживање буде пријављено тек после испитног рочишта, стечајно веће ће о трошку повериоца који је накнадно пријавио потраживање одредити допунско испитно рочиште.
Чланом 116. истог Закона прописано је да је пре главне деобе стечајне масе, стечајни управник дужан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу), а нацрт решења између осталог садржи коначну листу свих потраживања из члана 93. овог закона. Сходно члану 112-116 Закона о стечаном поступку нацрт решења за главну деобу се сачињава након продаје имовине стечајног дужника.
Дакле, према Закону о стечајном поступку испитују се и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања и то на испитном рочишту или на допунском испитном рочишту које одређује стечајно веће на трошак повериоца под условима из члана 95. Закона. Ако се поступак стечаја спроводи уновчењем имовине и деобом стечајне масе ради намирења утврђених потраживања и ради закључња поступка стечаја пријава потраживања се мора поднети пре доношења решења о главној деоби стечајне масе из члана 116. Закона о стечајном поступку.
У конкретном случају пријава потаживања јесте поднета након истека рока од 60 дана за пријављивање потраживања из члана 56. Закона о стечајном поступку. Међутим, како према стању у списима предмета није продато ништа од имовине стечајног дужника то је у погледу наведене пријаве потраживања првостепени суд био дужан да поступи у скаладу са чланом 95. Закона о стечајном поступку.
(Из решења Вишег трговинског суда Пж. 52/06 од 16.2.2006. године)
9. Ликвидација установа
(чл. 12. Закона о јавним службама у вези са чланом 19. Закона о здравственој заштити)
Ликвидација здравствене установе се спроводи на начин и у поступку регулисаним Законом о привредним друштвима, сходно одредбама члана 12. Закона о јавним службама у вези члана 19. Закона о здравственој заштити
Из образложења
Према стању у списима и самим жалбеним наводима предлагача, предлагач је као правно лице регистрован у правној форми здравствене установе. Због тога се регистрација предлагача као правног лица и даље води код Трговинског суда регистарски уложак бр. 1-4751-00, а не код Агенције за регистрацију привредних субјеката.
Према одредбама чл. 19 Закона о здравственој заштити на оснивање, управљање, руковођење и укидање здравствених установа примењују се одредбе Закона којим се уређује систем јавних служби. Према члану 27 Закона о јавним службама поступак за укидање установе покреће оснивач или орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе, акт о укидању установе доноси оснивач, на основу акта о укидању установе спроводи се поступак редовне ликвидације, а сходно чл. 12 цитираног Закона на оснивање, организацију и рад установе примењују се прописи који се односе на предузећа, ако Законом није друкчије одређено. Закон о предузећима је престао да важи даном ступања на снагу Закона о привредним друштвима 8.12.2004. године, који у четвртом делу регулише ликвидацију привредног друштва, која се по члану 348 спроводи на основу одлуке ортака, чланова или акционара привредног друштва. Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији је престао да важи даном почетка примене Закона о стечајном поступку, према чл. 187. тог Закона, а на конкретан случај се не примењују прелазне и завршне одредбе члана 185. цитираног Закона.
Значи, и поред тога што предлагач није привредно друштво, већ установа, поступак ликвидације се спроводи на начин регулисан Законом о привредним друштвима, обзиром на одредбе чл. 12. Закона о јавним службама и да више не постоји законски основ за вођење судског поступка ликвидације.
(Из решења Вишег трговинског суда Пж. 13794/05 од 30.12.2005. године)