Поступак
Ниже су наведени главни делови парничног поступка. Још опширније можете наћи овде.
ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК
Парнични поступак регулисан је Законом о парничном поступку ("Службени гласник РС", број 125/2004).
Парнични поступак покреће се тужбом.
Тужба, противтужба, одговор на тужбу и правни лекови подносе се у писменом облику (поднесци).
Поднесци морају бити разумљиви и морају садржавати све оно што је потребно да би се по њима могло поступити. Они нарочито треба да садрже: означење суда, име и презиме односно назив фирме, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и потпис подносиоца.
Тужба мора да садржи одређени захтев у погледу главне ствари и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (члан 100).
Тужилац који има боравиште или пребивалиште, односно седиште у иностранству дужан је да у тужби именује пуномоћника за пријем писмена. Уколико не означи пуномоћника за пријем писмена суд ће тужбу одбацити.
Кад надлежност, састав суда или право на изјављивање ревизије зависи од вредности предмета спора, а предмет тужбеног захтева није новчани износ, тужилац је дужан да у тужби назначи вредност предмета спора.
Ако изјава садржи какав захтев, странка је дужна да у поднеску наведе чињенице на којима заснива захтев, као и доказе кад је то потребно.
Поднесци се предају суду у потребном броју примерака за суд и противну странку. Тако треба поступити и кад се уз поднесак подносе прилози.
Исправе које се прилажу поднеску подносе се у изворнику или препису.
Сва писмена предају се у канцеларији бр. 20 у приземљу суда.
Приликом предаје тужбе странка ће од радника Суда добити Потврду о пријему тужбе на којој је наведен датум и време када је тужба примљена у Суду, под којим пословним бројем је предмет заведен, као и ком судији је применом компјутерске методе случајног избора предмет достављен у поступање.
Противтужба
Тужени може до закључења главне расправе пред судом подићи код истог суда противтужбу, ако је захтев противтужбе у вези с тужбеним захтевом, или ако се ти захтеви могу пребити, или ако се противтужбом тражи утврђење неког права или правног односа од чијег постојања или непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву. (Члан 192)
Противтужба се не може подићи ако је за захтев из противтужбе стварно надлежан виши суд или суд друге врсте.
Противтужба се може подићи и када о захтеву из противтужбе треба да суди исти суд у другом саставу.
Преиначење тужбе
Тужилац може до закључења главне расправе преиначити тужбу. (Члан 193)
После достављања тужбе туженом, за преиначење тужбе потребан је пристанак туженог. Суд може дозволити преиначење и кад се тужени томе противи ако сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако оцени да поступак по преиначеној тужби неће знатно продужити трајање парнице. Сматраће се да постоји пристанак туженог на преиначење тужбе ако се он упусти у расправљање о главној ствари по преиначеној тужби, а није се пре тога противио преиначењу.
Преиначење тужбе је промена истоветности захтева, повећање постојећег или истицање другог захтева уз постојећи – објективно преиначење. (Члан 194)
Тужба није преиначена ако је тужилац променио правни основ тужбеног захтева, ако је смањио тужбени захтев, или ако је променио, допунио или исправио поједине наводе, тако да услед тога тужбени захтев није промењен.
Тужилац може све до закључења главне расправе своју тужбу преиначити и тако што ће уместо првобитно туженог тужити друго лице – субјективно преиначење. (Члан 195)
За овај облик преиначење тужбе у смислу става 1 овог члана потребан је пристанак лица које треба да ступи у парницу наместо туженог, а ако се тужени већ упустио у расправљање о главној ствари, потребан је и пристанак туженог.
Повлачење тужбе
Тужилац може повући тужбу без пристанка туженог пре него што се тужени упусти у расправљање о главној ствари. (Члан 196)
Тужба се може повући и доцније, све до закључења главне расправе, ако тужени на то пристане. Ако се тужени у року од 15 дана од дана обавештења о повлачењу тужбе не изјасни о томе, сматраће се да је пристао на повлачење.
Повучена тужба сматра се као да није ни била поднесена и може се поново поднети.
Одговор на тужбу
Суд ће тужбу са прилозима доставити туженом на одговор у року до 30 дана од дана пријема тужбе суду. (Члан 281) Тужени је дужан да, у року до 30 дана од пријема тужбе са прилозима, поднесе суду одговор на тужбу. Суд је дужан да туженог поучи о садржини одговора и последицама пропуштања да одговори на тужбу у одређеном року.
Тужени је дужан да у одговору на тужбу истакне процесне приговоре и да се изјасни да ли признаје или оспорава истакнути тужбени захтев. Ако тужени оспорава тужбени захтев, одговор на тужбу мора садржати и чињенице на којима тужени заснива своје наводе и доказе којима се утврђују те чињенице (члан 284). Ако одговор на тужбу има недостатке због којих се по њему не може поступати (чл. 100 и 284), сматраће се да тужени није доставио одговор на тужбу.
Обавеза плаћања судске таксе
Предајом тужбе настаје и обавеза плаћања судске таксе на тужбу (чл. 3 Закона о судским таксама).
Уколико тужилац не плати судску таксу приликом предаје тужбе суду, суд ће обрачунати таксу на тужбу, и опоменом за плаћање судске таксе, позвати таксеног обвезника да исту у року од 15 дана плати, увећану за 520,00 динара за опомену, и да достави суду доказ о извршеној уплати с позивом на број предмета, те ће таксеног обвезника упозорити на последице непоступања по истим налозима (чл. 4 и 37 Закона о судским таксама).
Ако таксени обвезник не поступи по опомени, суд ће донети решење о принудној наплати судске таксе у извршном поступку. Против решења о принудној наплати судске таксе у извршном поступку таксени обвезник може изјавити жалбу Вишем трговинском суду у Београду, преко овог суда, у року од 15 дана од дана пријема преписа решења. Жалба не задржава наплату таксе. (чл. 41 ст. 2 Закона о судским таксама)
Висина таксе рачуна се на основу вредности предмета спора.
Утврђивање вредности предмета спора
Кад је за утврђивање стварне надлежности, састава суда, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима предвиђеним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. (Члан 29). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.
Ради једноставног и брзог прорачуна висина висине таксе кликните - прорачун таксе.
Надлежност суда
Суд по службеној дужности, одмах по пријему тужбе, оцењује да ли надлежан, и у ком саставу је надлежан на основу навода у тужби и познатих му чнијеница (члан 15. став 1 ЗПП).
Суд у току целог поступка по службеној дужности пази на своју стварну надлежност. (члан 17. став 1. ЗПП)
Стварна надлежност
Судови у парничном поступку суде у границама своје стварне надлежности одређене законом. (члан 28. ЗПП)
Месна надлежност
а) Општа месна надлежност
Члан 39
Ако законом није одређена искључива месна надлежност неког другог суда, за суђење је надлежан суд који је опште месно надлежан за туженог, тј. суд на чијем подручју тужени има пребивалиште. Ако тужени нема пребивалиште у Републици Србији нити у којој другој држави, опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има боравиште.
За суђење у споровима против Србије и Црне Горе, Републике Србије, јединица локалне самоуправе, као и других облика територијалне организације опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази седиште њене скупштине.
За суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази њихово седиште. У случају сумње, као седиште сматраће се место у коме се налазе њихови органи управљања.
Посебна месна надлежност
Надлежност за супарничаре
Члан 43
Ако је једном тужбом тужено више лица (члан 199 став 1 тачка 1), а за њих не постоји месна надлежност истог суда, надлежан је суд који је месно надлежан за једног од тужених, а ако међу њима има главних и споредних обвезника, суд који је месно надлежан за кога од главних обвезника.
Надлежност за спорове о накнади штете
Члан 45
За суђење у споровима због вануговорне одговорности за штету, поред суда опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем је подручју штетна радња извршена или суд на чијем је подручју штетна последица наступила.
Ако је штета настала услед смрти или тешке телесне повреде, надлежан је поред суда из става 1 овог члана и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште.
Одредбе ст. 1 и 2 овог члана примењиваће се и у поступку против организације за осигурање ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о непосредној одговорности организације за осигурање, а одредба става 1 овог члана и у поступку о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника.
Надлежност за спорове ради заштите права на основу гаранције произвођача
Члан 46
За суђење у споровима за заштиту права на основу писмене гаранције против произвођача који је дао гаранцију надлежан је, осим суда опште месне надлежности за туженог, и суд опште месне надлежности за продавца који је приликом продаје ствари уручио купцу писмену гаранцију произвођача.
Надлежност за спорове о непокретностима и због сметања државине
Члан 50
За суђење у споровима о праву својине и другим стварним правима на непокретности, за спорове због сметања државине на непокретности, као и у споровима из закупних односа на непокретности, искључиво је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Ако непокретност лежи на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова. За спорове због сметања државине на покретним стварима надлежан је поред суда опште месне надлежности и суд на чијем се подручју догодило сметање.
Надлежност за спорове о ваздухоплову и броду
Члан 51
Кад је за суђење у споровима о праву својине и другим стварним правима на ваздухоплову, поморском броду и броду унутрашње пловидбе, као и у споровима из закупних односа на ваздухоплову и броду, надлежан домаћи суд, искључиво је месно надлежан суд на чијем се подручју води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан. Кад је за суђење у споровима због сметања државине на бродовима, односно ваздухопловима из става 1 овог члана надлежан домаћи суд месно је надлежан, поред суда на чијем се подручју води уписник у који је брод, односно ваздухоплов уписан, и суд на чијем се подручју догодило сметање.
Надлежност за лица која немају општу месну надлежност у Републици Србији
Члан 52
Тужба о имовинскоправним захтевима против лица које нема општу месну надлежност у Републици Србији може се поднети сваком домаћем суду на чијем се подручју налази каква имовина тог лица или предмет који се тужбом тражи. Ако надлежност домаћег суда постоји зато што је обавеза настала за време боравка туженог у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем је подручју обавеза настала. За спорове против лица које у Републици Србији нема општу месну надлежност, за обавезе које треба испунити у Републици Србији, тужба се може поднети суду на чијем подручју ту обавезу треба испунити.
Надлежност по месту у коме се налази пословна јединица правног лица
Члан 53
За суђење у споровима против правног лица које има пословну јединицу ван свог седишта, ако спор произлази из правног односа те јединице, поред суда опште месне надлежности надлежан је и суд на чијем се подручју налази та пословна јединица.
Надлежност по месту где се налази заступништво страног лица у Републици Србији
Члан 54
За спорове против физичког или правног лица које има седиште у иностранству у погледу обавеза које су засноване у Републици Србији или се овде морају испунити, тужба се може поднети суду на чијем се подручју налази његово стално заступништво или седиште органа коме је поверено да врши његове послове.
Надлежност за спорове из односа са војним јединицама, односно установама
Члан 55
У споровима против Србије и Црне Горе из односа са војним јединицама, односно установама искључиво је надлежан суд на чијем се подручју налази седиште команде војне јединице, односно установе.
Надлежност за спорове у извршном и стечајном поступку
Члан 57
За суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, односно у току и поводом стечајног поступка, искључиво је месно надлежан суд на чијем се подручју налази суд који спроводи извршни, односно стечајни поступак, односно суд на чијем се подручју спроводи административно извршење.
Надлежност по месту плаћања
Члан 58
За суђење у споровима имаоца менице или чека против потписника надлежан је, поред суда опште месне надлежности, и суд места плаћања.
Надлежност за спорове из радних односа
Члан 59
Ако је у спору из радног односа тужилац запослени, за суђење је надлежан, поред суда који је опште месно надлежан за туженог, и суд на чијем се подручју рад обавља или се обављао.
Узајамна надлежност за тужбе против страних држављана
Члан 60
Ако у страној држави држављанин Србије и Црне Горе може бити тужен пред судом који по одредбама овог закона не би био месно надлежан за суђење у тој грађанскоправној ствари, иста надлежност ће важити и за суђење држављанину те стране државе пред домаћим судом.
Споразум о месној надлежности
Члан 64
Ако законом није одређена искључива месна надлежност неког суда, странке се могу споразумети да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан. Ако је законом одређено да су за суђење месно надлежна два или више домаћих судова, странке се могу споразумети да им у првом степену суди један од тих судова или неки други стварно надлежан суд. Овај споразум важи само ако је писмено састављен и ако се тиче одређеног спора или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа. Исправу о споразуму тужилац мора приложити уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности или одговор на тужбу.